70 година од англо-америчког масакра над Србима
Пре седамдесет година крвнички је бомбардован Београд. На највећи хришћански празник Васкрс 1944. У нападу је учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд бачено је више од 1.500 тона бомби, чији су „теписи“ широко захватали стамбене четврти.
Приликом ускршњег бомбардовања 1944. године срушено је тадашње породилиште у Крунској улици. Разарања су била највећа у области Бајлонове пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија, Теразије, Технички и Правни факултет, више болница и цркава. Остало је забележено да је на једној од неексплодираних бомби је био натпис: „Срећан Ускрс!“.
Никакве праве селекције циљева очигледно није било, па су разаране и болнице, а породилиште у Крунској улици је до темеља разорено.
У згради данашњег Завода за заштиту здравља студената у то време су се налазили Градско породилиште и Станица за хитну помоћ и, према доступним подацима, у бомбардовању су настрадале 22 породиље и 22 новорођенчади млађих од осам дана и две породице које су им биле у посети.
Погођени су и једно обданиште, трг Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железничка станица, Народно позориште, Сењак и улице Милешевска, Кнез Михајлова, Краљице Наталије, Милоша Великог и Сарајевска.
По неким подацима 16/17.априла 1944 у Београду је страдало око 1160 српских цивила, западни извори иду до 2.000, а немачки до 4.000. Срба у Београду.
Оно што је сасвим сигурно, у свим бомбардовањима Београда од тзв.“савезника“ у периоду од априла до септембра 1944. страдало је најмање 4.500 Срба.
Побили више Срба за пет месеци него Немци за три и по године
Ако се рачунају сва „савезничка“ бомбардовања широм српских земаља и терористички акт у Смедереву, може се тврдити да су Енглези и Американци побили више српских цивила него Немци за све време окупације.
Ипак, данас се у српским школама неће држати час о ратним злочинима англо-американаца. Неће се палити свеће у српским градовима. Венци се неће полагати на споменицима, јер ни споменика који подсећају на те злочине над Србима ни нема. Медији ће ту и тамо стидљиво провући информацију о дешавању пре 70 година. А српска јавност у окупираним земљама ионако у 80% случајева ни не зна ништа о масакрима које је извршила терористичка и злочиначка авијација западних земаља над српским народом 1944. године.
Међутим, иако је бомбардовање Београда било застрашујуће, шта је оно према бомбардовању Лесковца септембра 1944. у коме је погинуло близу 6.000 Срба, махом жена, деце и стараца. Или Подгорице, где је побијено 2.000. Мало ко зна и за бомбардовање Новог Сада где је погинуло неколико стотина до најмање 800 Срба.
Не могу и да не истакнем да је први на мети западних савезника био Ниш, који је бомбардован 20. октобра 1943. године, а затим још 15 пута; Београд 11 пута; Земун и Алибунар по 4 пута; Нови Сад 3 пута, Смедерево, Ћуприја и Поповац код Параћина по 2 пута, Сремска Митровица, Рума, Велики Бечкерек (Зрењанин), Ковин, Панчево, Крушевац, Крагујевац, Велика Плана, Пријепоље, Куршумлија, Прокупље, Вучје, Лебане, Грделица, Лесковац, Подујево, Рашка, Сталаћ, Косовска Митровица, Приштина , Пећ и многи други градови.
Нико још није утврдио колико тачно Срба широм окупираних српских земаља су побиле англо-америчке бомбе, али тај број сигурно није мањи од 16.000. Ако се том броју додају жртве терористичког чина у Смедереву који износи око 4.000. онда се може изрећи истина да су такозвани савезници побили више српских цивила него Немци за све време окупације.
Зна се и да је одабир циљева је вршен у консултацијама са Титовим снагама на терену, које су Савезницима прослеђивали Тито и Коча Поповић. Иначе, бомбардовање важних војних циљева у Србији су тражили још 1942. и 1943. године Југословенска влада у избеглиштву и команда Драже Михаиловића, уз пристанак председника Министарског савета Слободана Јовановића
Потребно хитно бомбардовати војне циљеве овамо. У првом реду Савски мост код Београда, Борски рудник, Трепчу сем електричне централе, пристаниште Метковић и електричну централу Омиш. У многоме би дигло морал наших људи у народу. Народ очекује то. Треба извршити народну жељу. Ђенерал Михаиловић. (Дражин телеграм југословенској влади у Лондону, 9. маја 1942)
Након ослобађања Београда, амбасада САД је обавила је процену штете настале Савезничким и Немачким бомбардовањем. Укупна штета настала бомбардовањем износила је 220.150.000 динара (3.992.000 $ по курсу из 1939. године). Од овог износа удео америчког бомбардовања у стамбеној штети износи 1.222.000, а на стварима 1.270.000 $. Ради поређења, штета настала једнодневним немачким бомбардовањем 1941. године процењена је на 1.100.000 $. (Др Миле БЈЕЛАЈАЦ: ДОКУМЕНТИ О ШТЕТАМА НАСТАЛИМ БОМБАРДОВАЊЕМ БЕОГРАДА 1941–1944. стране 217 и 218)
Српска је срамота да скоро да и нема ни споменика ни спомен плоче који би наше потомке подсећао на те страшне жртве.
У оквиру комплекса београдског Новог гробља, 1966. године формирано је Спомен гробље страдалих у савезничком бомбардовању Београда на Ускрс, 16. априла 1944. Ауторка Спомен гробља била је архитекта Милица Момчиловић. Петнаест мермерних плоча налазе се на једанаест озиданих бетонских хумки које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали. На посебним плочама исписана су имена само 313 идентификаваних жртава и подаци о 78 неидентификованих жртава мушкараца, 71 жене и 16 деце. У Лесковцу је споменик подигнут тек 1991.
Што се тиче историографије она је такође врло оскудна. Лесковац је до сада најбоље обрађен као тема када је у питању савезничко бомбардовање: Хранислав Ракић, Живан Стојковић, „Бомбардовање Лесковца”, 1994; Момчило Павловић, Верољуб Ракић, „Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944”. Студија и документи, 1995; „Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.” Лесковачки зборник, 35, 1995
Даље имамо књиге „Ваздушна бомбардовања Ниша у Другом светском рату 1941 – 1944”, Драгољуба Ж. Мирчетића, војног историчара и публицисте (Ниш 1996). Значајни су и радови: Фицроја Маклина „Рат на Балкану”, Београд 1980; Давида Мартина „Мрежа дезинформација. Черчилова југословенска грешка”, Београд 1991; Винстона Черчила „Други светски рат”, том 5-6, Београд-Просвета; Милована ДЗелебдзића „Борбе с Групом армија “Е”, Народна армија, Београд 1978; Ф. Д. Дикина „Бојовна планина”, Београд 1973; Мајкла Лиза „Силовање Србије. Британска улога у Титовом грабљењу власти 1943-1944”, Београд 1991.
Г.Давидовић 16.април 2014.