Да ли Срби имају избор?

Гласање робова је фарса

пише:Горан Давидовић

Дочекали смо још једно гласање у окупираној и распарчаној Републици Србији. На празник Светог Великомученика Георгија мој поробљени српски народ ће гласати.
Велики део мог народа, слуђеног и несрећног, воли да гласа.
Ваљда тако мисли да га неко за нешто пита, па му онда буде лакше.
Мојој несрећној земљи данас ни ове скучене авнојевске, међународно признате границе, нису више сигурне.
Није сигуран ни живот ни имовина многих Срба, не само на окупираном Косову и Метохији, него ни на северу у Бачкој, Банату, ни у сред Београда.
Чему онда гласање, за кога и због чега?
На каквим изборима, и под каквим условима?

Није ми тешко да поновим и по стоти пут: Србија је распарчана и окупирана држава!
Хипнотисаној браћи српској мора се понављати, и мени није тешко да будем “глас вапијућег у пустињи”. Нарочито браћи и сестрама који живе у србијанском Матриксу, нарочито онима у фикцији шарене лаже зване “Европска унија”. Мојој браћи и сестрама који састављају крај са крајем у банана држави која све више личи на мрачни Мордор а не на Отаџбину због које су проливали крв наши преци.

Од Кумановске капитулације 1999. и издаје тадашњег режима Република Србија има на својој територији окупаторске трупе. Школски пример окупиране државе и државе веома ограниченог суверенитета.
Од октобра 2000. године на власти је најгори олош и шљам који се икад окотио на српској земљи од постанка света.
12 година након свргавања Слободана Милошевића српски народ је понижен више него икад. Степен неслободе је већи него за време било које стране окупације на територији централне Србије.

Окупиране државе, вазалне нарочито, имају право на цивилну управу. Србија као држава ограниченог суверенитета, има право да изабере представнике за “Народну Скупштину”, локалну власт и Председника Републике. Тај избор неће бити дозвољен на Косову и Метохији, где власт држе НАТО трупе и шиптарска мафија.
Можда би било прихватљиво и учествовати на тим изборима без обзира на све, а то би било када би ти избори имали макар мрву легитимитета. Али, ја то не видим и имам више разлога за ту тврдњу.

Прво, избори посланика Народне скупштине нису слободни. Нити се слободно могло кандидовати, нити су медији слободни за једнаки третман свих кандидата.

Друго, Владу окупиране Републике Србије правиће стране службе, гаулајтери ЕУ, и амбасада САД (Вероватно је та „вазална влада“ већ састављена, само ми то још не знамо).

Треће, ОЕБС је поставио неприхватљив ултиматум о гласању на Косову Метохији и избори због тога не могу бити легални.

Да напишем само неколико чињеница:

У мају 2008. Република Србија (без окупиране јужне покрајине) је имала 6.749.688 бирача.

Данас је у јединствени бирачки списак уписано 7.058.683 бирача (без грађана шиптарске националности из окупиране јужне покрајине)

Одакле тих 308.995 нових гласача?

И то у држави Србији где се умире као да влада лепра, а плач новорођенчета је редак звук. Како је то могуће у држави из које сви одлазе, а долазе само страни капиталисти због јефтине радне снаге.

Моје мало истраживање довело ме до закључка да ће на овим изборима у окупираној крњој Србији гласати и:
-око 100.000 мртвих,
-више од 50.000 људи без држављанства, “ромске националности”.
-они који су у процесу реадмисије увезени у централну и северну Србију, иако нису држављани Србије (непознат број).
-гласаће неке битанге и по два и три пута, јер су неки уписани по неколико пута док неко није уопште уписан .

Како год се гласало и какви год гласали, јасно је да ће исход избора одлучити окупатори.
Владу ће саставити гаулајтери из Брисела и Вашингтона, амбасадори западних земаља и ко зна ко још.

У овакав бирачки списак, како тврди Мићо Басара, творац безбедносног система из компаније Комтрејд неће моћи да упадну ни хакери. То би могло једино да се деси уколико би овлашћеном лицу била украдена картица и пин-код што је већ кривично дело. Каква глупост. То би требало да нас учини мирним.
Генерални директор Телекома Бранко Радујко, који је стварање овог система назвао историјским по развој демократије и модернизацију Србије, објаснио је да се центар података физички обезбеђује те да има енергетско напајање и да не може доћи до пада система ни у случају нестанка струје.
Нови систем, како је рекао Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, отвара могућност да се у будућности гласа ван бирачког места, односно преко поште или интернета.

ОЕБС је, ради безбедности гласања, тражио да се гласови пребројавају ван територије Косова и Метохије, да бирачки одбори имају само председавајућег и два члана без проширеног састава, као и да се симболи Србије могу истицати само унутар бирачких места.

Јасно је да су ови захтеви ОЕБС-а понижавајући и да се доводи у питање легитимитета избора.

Чему гласање на овакав начин? Кога мисле да праве будалама овако јавно и Цесид и ОЕБС и остала багра?

Гласање у дијаспори да не спомињем, ту ће да се краде на велико а резултат ће се штеловати како се коме прохте. Велика већина Срба у дијаспори ионако не гласа.

Шта нас очекује на Ђурђевдан, славу коју славе многи Срби. Пре свега-понижење.
Понижење народа је највише у томе јер мора као стока да чека у реду, и да га прскају са спрејом који се више нигде не користи.
Спреј са канцерогеним можда чак и радиоактивним супстанцама, прскаће по прстима јадних људи.
Као у банана државама Африке, наш јадни народ , дочекао је да га жигошу, прскају, исмевају, праве будалом, и још да га убеђују, и убеде, да се народ пита ко ће да влада. У окупираној држави? Па где то има?

Српски национални револуционари не могу тако лако пристати на ове понижавајуће изборе.
Не могу и неће.
Због тога је бојкот једино разумна одлука у вези са овим изборима. Тренутно не делујем легално у Србији, моје деловање је стављено ван закона, моје име окужено, и моје бављене политиком је нелегално. Дакле, шта друго и могу да урадим, осим да људе позовем на бојкот.

На тај бојкот су требали да позову СРС, ДСС, Двери и све остале анти-ЕУ српске организације и нестраначке личности. Неразумљиво је ЗАШТО су пристали на изборну крађу?

Ако већ нису позвали на бојкот, требали су да направе заједничку анти-ЕУ листу.

Нажалост, ништа нису урадили од наведеног. Видећемо колику ћемо штету имати од тога.
Што се мене тиче ја желим успех за три листе које су против ЕУ интеграција. Али, искрено не верујем да ће до тог успеха доћи, јер није чак ни теоретски могућ.

На изборе за председника Републике Србије сам покушао да гледам као на избор за обор-кнеза у турско време. То ме није дуго држало, јер је неисправно.
Обор-кнезови у турско време су служили народу, а кандидати који ће по свим истраживањима проћи у други круг, инструментализовани су директно за анти-српске циљеве.

Сви председнички кандидати (осим госпође Јадранке Шешељ) личе на кандидате за вечеру из филма “Вечера с идиотом”.
Ако неко од вас баш не може да се суздржи од изласка на изборе има три кандидата који су против уласка Србије у ЕУ. Али само један кандидат је неокаљаног образа. То је госпођа Шешељ.

Могу да прихватим да људи гласају на локални изборима за своје представнике у локалним скупштинама, нарочито ако познају те људе и имају поверења у њих. Надам се да ће српски националисти знати ко треба да их представља на локалном нивоу и да уопште имају своје представнике. Сви знамо да су нам про-ЕУ издајничке странке непријатељи и слуге окупатора.
Гласајте за српске странке на локалном нивоу, ако вам њихови кандидати одговарају и ако мислите да ће вас исправно представљати на локалу. То се изнад свега односи на простор Косова и Метохије, иако се тамо спрема највећа изборна крађа.

По пропорционалном систему, неважећи листови иду пропорционално онима који су прешли цензус. Поништавање листића за гласање није никакав бунт, него једноставно немоћ и незнање. Непознавање пропроционалног система, и кампања директно плаћена од стране режима.

Што би се рекло “младост не оправдава бесвест”. Неприхватљиво је да због својеврсног политичког идиотизма незадовољнох младих људи, који ће свој бунт исказати поништавањем листића, ти гласови оду у кош режима и њихових још ружнијих про-ЕУ другара из такозване опозиције.

Намерно прављење неважећих гласова није у реду јер директно иду на руку ДС и СНС. А са друге стране отежавају напоре мање популарних анти-ЕУ листа (ДСС, Двери) да пређу цензус.
Пропаганда оних који се попут мушкобање госн.госпођице Турајлић, залажу за поништавање листића пије воду код потпуно необавештених људи. Тачно се зна да та кампања може окупити око себе од 5 до чак 10% гласача. То је онај проценат људи који доносе победу про-ЕУ странкама нарочито оним око ДС и СНС.

Пропаганда “белих листића” је будаласта посебно јер се позива на чињеницу да “уколико број неважећих листића премаши број гласова првопласиране странке, тиме се отвара могућност да се избори пониште или распишу нови”.
То се наравно не може десити, не само зато што се није никад десило, него зато што је скоро теоретски немогуће.

Будаласта пропаганда која позива на излазак и поништавање листића се разоткрива у једном тексту на блогу једног од пропагатора: ” бојкот смањује цензус за улазак у парламент, док излазак на изборе повећава цензус чиме ће оне мале партије које се боре да пређу 5% и прикључе се политичкој олигархији губе шансу да у томе успеју“.

Дакле, јасно је.

Српски националисти не смеју упасти у ову замку и излазити на изборе.

Једино бојкот оваквих избора је начин да се искаже незадовољство, а не поништавање листића!

Наравно да ниједан српски националиста неће гласати за листе које се залажу за признање мафијашке државе „Косово“ на територији јужно од Ибра а коју су војно запоселе НАТО окупаторске војне јединице.

Широк спектар странака од комунистичких па до отворено усташких, не заслужује ни да их поменем. Сви могу да учествују на изборима, само не могу српски националисти који се залажу за Националну слободу и социјалну правду.

Одвратне анти-српске и марионетске странке од ДС, ЛДП, ЛСВ, СПО, Г17, СДУ, разне исламске ЦИА странке, социјал-демократске комби странке и остала жгадија, неће добити гласове правих Срба.
За тај олош ће гласати зомбији испраних мозгова и морони којима се тренутно не обраћам.

Српска радикална странка

Чињеница је да је Српска радикална странка једина постојећа српска странка у Републици Србији. Додао бих, нажалост.
Без обзира на све концептуалне разлике, СРС је најближа нашем поимању српског национализма, од свих постојећих странака и политичких организација.
Можда ће ме ово коштати симпатије оних српских националиста који не могу да опросте СРС-у неке “козметичке”, да не кажем стилске визуелне испаде, бар из визуре српског националног револуционара. Наравно да им се може замерити доста тога, али дајте да погледамо сличности, макар у програму.
Поред тога, за Бога милога, њихов вођа је десет година затворен због РЕЧИ, чак ни пресуду нема, у притвору чами због ничега. Поштовање које лично гајим према Шешељу је неизмерно, управо због његовог држања у хашкој тамници.

Ако неко од наших сабораца не може да се суздржи од изласка на изборе, наравно да ће гласати за СРС. Или за Двери, ствар укуса. Не заборавите, и кад будемо имали дозвољено политичко деловање и регистровану странку, са киме можемо сарађивати? Једино са браћом радикалима. Ако Двери пређу цензус, тим боље.

Двери, за живот Србије

Двери данас раде оно што се мени брутално онемогућавало 2008 године.
Двери су врло мудро, маркетиншки досетљиво, заиграли на “нове људе”, и пароле типа “коначно имам за кога да гласам”, и сличне.
Двери се озбиљно баве политиком, колико им могућности дозвољавају у недостатку правих кадрова и финансијских средстава. Двери данас делују онако како остале српске националистичке организације нису никад ни покушале, јер нису успеле да се уједине.
Двери су смогле снаге да се окушају на изборима, скупили су новац и кренули у кампању. Искрено никад нисам видео тако добру кампању са скромним средствима. Утицај који имају на неопредељене, разочаране СНС, СРС и ДСС гласаче, је поприличан.
Врло интересантан приступ, досетљив и политички иновативан. Једино им не иде на руку што многи мисле да неће прећи цензсу па се опредељују за СРС и ДСС.
Скоро да је то оно што смо и ми планирали са никад регистрованом странком и разним покушајима легализације од 2007 до престанка рада НСП-а 2010.
И што се кампање Двери тиче она је врло примамљива за српске националисте, нарочито оне који су верујући православни хришћани и млади људи.
Програм Двери је апсолутно прихватљив, занимљив и патриотски.
Похвално је бити против ЕУ, и за преиспитивање постојања АП Војводине, за породичне вредности и слично.
Лоше је што су они одметници од ДСС и што неће прећи цензус, али биће врло близу. Они јесу изненађење ових избора, и ако истрају до следећих избора сигурно ће ући у Скупштину. Мада, чини ми се да ће после првог успеха и таворења у НВО сектору доживети крах. Али, то је само моје суморно предвиђање њихове судбине.
Иако се на све стране чују теорије завере о њиховој листи као превари и о њиховом не баш сјајном моралу, ја нисам до сада видео ни један доказ тих тврдњи.
Далеко од тога да се слажем са њима о многим стварима нити сам фасцинирам њиховим понашањем у вези “параде срама”. Али, као Србин, националиста, православни хришћанин, никад нећу рећи ништа против њих све док их наши заједнички непријатељи нападају.
Не намеравам да говорим људима да не гласају за њих, као што нећу никоме рећи ни да гласа за њих. Ако неко већ не може да се уздржи од гласања, на оваквим изборима, боље да гласа за њих него да поништи листић.

ДСС – цица са 100 лица

Похвално је што су ДСС против уласка у ЕУ, и за војну неутралност, за сарадњу са Русијом. Али, тешко је да им се може веровати. Треба много да би се окајали греси које ова странка има. Нису ни почели своје клечање на кукурузу. Нити су упутили извињење народу због играња у издајничком колу, као ни због стотине хапшења недужних, и због политичких прогона, сарадње са НАТО званичницима и сличним неподопштинама.

Ово је принципијелни став, иако нисам заборавио хапшења и малтретирања Јочићеве полиције. Србија и српска слога су ми изнад свега, тако ни ДСС не гледам као непријатеље.

Сви који су против ЕУ, који не желе даље распарчавање Србије, и желе сарадњу са Русијом су у неку руку прихватљиви за српске националне револуционаре.
У сваком случају тешко ће прећи цензус, али је за Србију боље да га пређу. Чак и такви какви су, непоуздани и сипљиви. Једноставно затребаће у Скупштини Србије још анти-ЕУ посланика. Надајмо се да ће успети да прескоче тих 5%.

СНС листа-издајничка хрпа свега и свачега

Ако сам некад нешто презирао то су били издајници, пребези, сецикесе и јајаре. Баш овакви какви су ови из СНС. Којима ништа није свето, ни кумство, ни заклетва, ни Отаџбина, ни Бог, ни народ. Апсолутно сам нетолерантан према њима, и потпуно ме чини тужном чињеница да још увек има толико поштених али наивних Срба који ће гласати за СНС листу.
Ако кренемо од издајничког цепања српске странке СРС, па до залагања за ЕУ интеграције. Ако наставимо са изјавама да ће се преговарати и са шиптарским зулумћарима, па до подршке Мила Ђукановића, преговора и договора са Зукорлићем. И на крају апсолутно бизарно довођење одурног Ђулијанија.

Српска напредна странка, не само да није српска, јер су јој газде анти-српски скотови, СНС није ни напредна јер вуче српски народ дубоко назад у ЕУ интеграције, што је надам се превазиђено код Срба, па чак и код гласача СНС.
СНС није ни странка, они су пројекат. Опскурни анти-српски пројекат у који је много пара уложено.

То пренемегање и стављање на листу свега и свачега од Веље ( о чијој странци све до сада нисам имао неко лоше мишљење), до Карића (који се ту уплео захваљујући својим пријатељима и заштитницима из британске обавештајне службе), па до Вулина (комунисти су ми увек били непријатељи). На листи су и цигански расисти из једне “Ромске странке”, “Бошњачка” балијашка странка, затим нека “македонска” странка, чак и једна влашка, затим избегличко удружење и једна асоцијација малих предузећа. Све то да би се пружио неки привид “опозиције” окупљене око издајничког СНС-а. Опозиције која треба да буде алтернатива листи око Демократске странке.

Нити су они опозиција, нити су алтернатива. СНС и ДС су два лица исте медаље.
Јасно је да прави српски националиста неће гласати за ову листу, али нажалост постоји један мали део поштених и необавештених српских патриота који гаје неке илузије о “промени власти” на изборима. Наводи се бирање “мањег зла” и друга малодушне и опортунистичке заблуде.

Да будем до краја, и болно искрен. Ако СНС прође добро на изборима и не дај Боже уђе у нову вазалну владу (без обзира са ким), Србима се не пише добро. Ако СНС прође добро, Србија неће. Ако се СНС задржи на политичкој сцени, ко зна када ћемо видети леђа тим преварантима и издајницима.

Запамтите, Европска унија ће се распасти, и режимска банда у Србији заједно са њом. Али, ако СНС уђе у власт, они су преливоде и преваранти и њих се српски народ неће тако лако отрести. Зато је њихова пропаст јако битна за све нас.

СПС-ПУПС-ЈС

Недопустиво је да се ова дружина представља као да су били у опозицији а не на власти. Посебно Дачић чија је полиција крвнички тукла, гонила, чак и убијала српску омладину.
Ова разбојничка банда у скупим оделима не заслужује ни један глас српских националиста.
Они су били режимски пси, режимске проститутке, режимски пајаци. Невероватно је да се сада представљају као патриотска оција.
Њихова реторика је таква да би неупућени могли да помисле да су у најмању руку српски национални социјалисти, а то је далеко од истине. Они су лажови и комунисти који су метастазирањем претворени у неке социјалдемократе европејце. Захваљујућу доброј кампањи и пропаганди узеће нажалост и гласове по којег поштеног и наивног човека.

Друге ситне преваре на које се не сме наседати

“Ниједан од понуђених одговора” је странка регистрована као странка влашке националне мањине, иако међу њима нема Влаха.
Као листи “националне мањине” њој је потребан прелазак цензуса од 0,40 . На прошлим изборима је то било нешто више од 16.000 гласова, што није недостижно.

НОПО је подржао вајни аналитичар Вукадиновић, и још неке јавне личности. НОПО има агитацију преко друштвених мрежа и активни су уопште на интернету. Са намером су предали изборну листу последњи јер је њихов план да и на тај начин узму гласове, пошто има доста људи који ће наивно насести на њихову шаљивост.

Ако би на тај начин НОПО ушао у Скупштину са једним послаником, могли би лако да буду чак и језичак на ваги код стварања издајничке владе. Моја је дужност да укажем и на ове ситне јајарске подвале.

Са Тулимировићем из Нопо-а нисам никад разговарао али у време локалних избора на Вождовцу, људи из тада легалног Новог српског програма су преговарали са њим. Ради се о врло превејаном ситном преваранту, који не заслужује глас ни једног српског националисте, чак ни у шали. Јер избори нису шала!

Избори ће бити покрадени у то нема сумње. Ипак, ако од тих 7 милиона наводних гласача, мање од 3,5 милиона гласа за про-ЕУ издајничке странке, то се може сматрати ПОБЕДОМ. Верујем да ће тако и бити и да ћемо на тај начин победити. И ми који који бојкотујемо и они који гласају за анти-ЕУ листе.

Без обзира што тврдокорни српски националисти, српски национални револуционари, немају своју листу на овим изборима, не треба клонути духом.

Напротив, наше време долази. Дубоко верујем у то. Верујем да Срби заслужују да буду слободни и да управљају својом судбином.

Нећу заувек бити ван Србије, без обзира на све монтиране процесе који ме чекају и све оне бљувотине које хоће да ми подметну.
Вратићу се, и победићемо заједно.

Нада у победу нека нас одржава.
Живела Победа!
Србија Србима!

Ваш Горан Давидовић
29.04.2012.
Трст, Италија