Горан Давидовић дао је интервју за посећени српски портал НАЦИОНАЛИСT. Интервју преносимо у целости:
Како коментаришете пресуду Ратку Младићу?
То је пресуда против српског народа, а не против генерала Младића, и то је апсолутно јасно. Стварно нисам неко ко идеализује Ратка Младића, али он се као жртва овог стаљинистичког процеса уписао у хероје и мученике нашег доба. Као војник радио је најбоље што је знао и могао у рату који Срби тада нису могли добити. Срби су у свим ратовима 90-тих били слабији, без савезника, и прилично неорганизовани. Он је ипак успевао са војском коју је имао да држи какав такав ред и остварује војне победе. Након ослобођења Сребренице нажалост десило се неколико непланираних ратних злочина због освете и то је после искоришћено у непријатељској пропаганди против српског народа. Срби се не требају стидети ни ослобођења Сребренице ни генерала Младића.
Оптужбе за геноцид су пропаганда директно усмерена против нашег народа и ми никада не смемо прихватити такве квалификације српског ослободилачког рата у Босни и Херцеговини. У том смислу је ова пресуда ништавна и пред Богом и пред људима и историја ће је исцепати у комаде.
Шта мислите о реакцијама у Србији и Српској на ту пресуду?
Што се реаговања српског народа тиче оно је донекле благо, али достојанствено. Срби воле генерала Младића али нису се десили неки масовнији скупови нити је било насилних акција. Ипак у великој већини су Срби веома незадовољни и то ће на овај или онај начин једном добити свој прави израз. Оно што људе посебно доводи до беса је непромишљена реакција неколицине издајничких странака.
Посебно срамно је саопштење Демократске странке. Покојни Ђинђић тако нешто не би никада написао. Ова шака јада што је остала у Демократској странци мисли да се тако додвори Западу иако су и Брисел и Вашингтон са њима обрисали задњицу и пустили воду. Они више никада неће бити власт у Србији јер је њихова улога одавно завршена.
Након десет година још Вам није завршен процес за инциденте у Новом Саду?
Што се мене тиче тај процес је завршен. Поступак за дешавања из октобра 2007. је правоснажно обустављен и овим наставком се срамно крши принцип „нон бис ин идем“. Суде ми два пута за исто дело и тиме крше ЗКП, Устав, и Европску конвенција за заштиту људских права и основних слобода. Након промене седам судија време је да се стави тачка на ту фарсу. Ја знам да је то за многе болно и тешко, али мораће се окончати тај процес и неко ће морати да призна да су ми кршили права све ове године. Да ли ће то учинити овај судија или неки други, овај суд или неки други, то је апсолутно небитно. Следеће године се та фарса дефинитивно завршава.
Постоји много новинара који су писали против Вас, како то објашњавате?
Тешко да писање против мене може да се назове новинарством, исправније је то назвати пропагандизмом. Далеке 2005. године први сам разоткрио улогу Динка Грухоњића и његове групе и то ме је увело у рат са медијима. Касније је матрицу лажи прихватила гомила идиота које ја називам „копи-пејст“ новинарима и претворен сам у државног непријатеља.
И у скорије време медијска хајка на мене не јењава па сам се у више наврата нашао на насловним странама новина попут Блица у Србији или Побједе и Информера у Црној Гори и сличних смећарских новина.
Ко су људи који против вас још увек воде хајку?
У Црној Гори је пре две године то био Беба Поповић који ме је због пропаганде ДПС оптужио да стојим иза нереда испред скупштине у Подгорици. У Србији су то људи који живе од Сорошевих донација, неки људи из бившег режима који ми не опраштају неке догађаје из прошлости. У Новом Саду је то Ненад Чанак и аутономаши-сепаратисти, војвођанерске усташе. Разне протуве попут Роберта Визија, Чанковог човека који ми је са Грухоњићем пришио озлоглашени пејоративни надимак „Фирер“. Затим ту су небројене антисрпске НВО, Грухоњићеви пулени попут извесног Дарка Шпера који је до сада снимио чак три емисије које се баве са мном. А ту је и Недим Сејдиновић против кога сам давно поднео кривичну пријаву и схватио да су они јачи од државе која их толерише. Далеко би ме одвело да набрајам поименице сваког пропагандисту, који себе сматра новинарем, а који је писао или говорио против мене. Те жгадије има на десетине.
На твитеру се често оглашавате против Аутономне покрајине Војводине. Зашто се залажете за њено укидање?
Не постоји ни један разлог за постојање бирократске наказе и титоистичке авнојевске творевине. Разлози против постојања АП Војводине су многобројни, и могу се поделити на економске, историјске, културне, правне и геополитичке.
АПВ не служи ничему осим издражавању паразита и трутова на које годишње одлази најмање пола милијарди евра. То је најбројнија, најскупља и најнепотребнија бирократију на целом свету.
Историјска је чињеница да овакву покрајину Војводину створио један од највећих антисрпских злочинаца Јосип Броз. АПВ је авнојевска творевина и нема никакве везе са Војном крајином од 15. до 19. века, нити са „Србском Војводином“ из 1848, ни са српском покрајином у аустријском царству која се звала „Војводство Србија и Тамишки Банат“ која је постојала од 1849 до 1861.
Нема везе ни са „Дунавском бановином“ која је била самоуправна у оквиру Краљевине Југославије од 1929 до 1941.
Зар Војводина није постојала одавно и зашто у њеном постојању видите опасност?
Аутономну покрајину Војводину су почели да стварају комунисти 1943. када су почели да праве “Покрајинске народноослободилачке одборе“.
Када је 1944. како комунисти кажу стигла „слобода“, Бачка, Банат и Срем су као права окупирана подручја пали под Војну управу.
У тој Војној управи командант је био Иван Рукавина, коме је брат био чувени усташа Јуцо Рукавина, који је био још крволочнији од брата.
Пошто су за неколико месеци побили, протерали, затворили у логоре, а све остале застрашили, приступили су формирању такозване Војводине.
31.јула 1945. такозвана „Скупштина народа Војводине“ састављена од комуниста и њихових марионета, прогласила је Аутономну покрајину Војводину (касније САП Војводина). На тој и таквој скупштини и одлуци се правно темељи постојање ове садашње Аутономне покрајине Војводине.
Војводина је семе раздора у српском народу и постоји реална опасност од сецесионизма као у случају Црне Горе. Ствара се нови војвођански идентитет који себе сматра другачијим од остатка српског народа, постоје људи који се већ изјашњавају као „Војвођани. То је велика опасност за наш народ. Чак је и школски распуст у АПВ у другом периоду него у остатку Србије. То је заиста велики проблем и веома ме растужује што добар део народа то још не види.
АП Војводина се мора укинути ако Србија жели да живи!
Јавно изражавате став против илегалне миграције, да ли заиста постоји толика опасност по Србе како тврдите?
Итекако постоји опасност. Обавеза Србије је да прими оне имигранте који су у Европску унију ушли преко територије Републике Србије. То је јасно свакоме ко је читао Споразум о реадмисији. Република Србија је морала штитити своје границе са БЈРМ. Закон о заштити државе границе је на то обавезивао. Нажалост хорде илегалних миграната су протутњале Србијом, а више од 8.000 илегалних миграната се још увек налазе у Србији. Ти илегални мигранти се не налазе у затвору или затвореним институцијама него сасвим слободно шетају и дивљају.
Ако се државна политика радикално не промени Србија ризикује да доживи апсолутну катастрофу. Споразум о реадмисији се мора поништити по сваку цену. Не сме се дозволити да се илегални мигранти насељавају у Србији и да тако мењају етничку структуру становништва. Веома узнемирују изјаве неких особа из власти које отворено износе идеје о интеграцији миграната и њиховом утицају на српски наталитет што је болесно и помислити а камоли изрећи јавно.
Колико дуго живите изван Србије?
Не живим у Србији више од девет година, а последњи пут сам био у Србији пре више од седам година. То је заиста дуг период, али пратим ситуацију као сваки политички емигрант. Телом сам овде а душом и главом сам сваки дан у Србији.
Како дијаспора може помоћи Србији?
Дијаспора веома помаже Србију. Може се без претеривања рећи да дијаспора издржава Србију. По подацима Светске банке српска дијаспора је од 2000. до данас уплатила Србији невероватних 50 милијарди долара. То је огроман новац. Ради се само о дознакама које људи из дијаспоре уплаћују родбини и тако одржавају куповну моћ становништва а самим тим и курс долара. И председник Вучић је не тако давно признао да је Србија „издржавано лице“.
Ако томе додамо хуманитарну помоћ и инвестирање дијаспоре у Србију може се поставити питање када ће држава Србија почети да поштује дијаспору и да дијаспора за почетак има право гласа на изборима.
Изузетно је важно да држава Србија и српска дијаспора имају сарадњу, али је држава та која мора да има иницијативу. По мени било би добро да држава учини све да укључи богате људе из дијаспоре да улажу у пољопривреду и сељачке задруге у Србији. То је само једна од могућности које могу довести да се Срби из иностранства почињу враћати у Отаџбину.
Објасните каква је организација Национални српски фронт иза које стојите?
Национални српски фронт је политичко удружење регистровано у Србији иако је као идеја НСФ настао у емиграцији и Републици Српској. У Србији је НСФ заживео прошле године и до сада је имао неколико јавних скупова, нажалост један је неправедно и забрањен. Организоване су поред тога и хуманитарне акције, меморијални скупови од којих је пажњу привукао „Марш сећања“ на жртве НАТО агресије. НСФ покушава да обједини српске националисте или макар да ради на сарадњи националиста. Тренутно је у плану обједињавање неколико националистичких организација у савез. У Европи сарађујемо са Савезом за мир и слободу групом странака од којих неке имају посланике у Европском парламенту. Неки од њиховох лидера попут Ника Грифина и Уда Фојгта из НПД су већ били наши гости у Србији где су говорили на запаженим трибинама и конференцијама. На сајту nsfront.org ваши читаоци се могу подробније упознати са НСФ и пратити активности организације на друштвеним мрежама.
Шта мислите о порталу Националист и која је порука за наше читаоце?
Срби имају превише патриотских портала и мало се расплињавају у томе. Ваш портал понекад посетим и мислим да имате потенцијал. Поздрављам ваше читаоце и као и све националисте позивам на слогу и разумевање. Јако је битно да гледамо оно што нас повезује, а да разлике оставимо за касније када Србија постане слободна. Ми Срби се превише делимо и то нас је довело до пропасти. Морамо се сложити бар ми који смо за српски национализам и против ЕУ и НАТО.
Извор – Националист