У Војводини, односно у њеном „војвођанерском“ (сепаратистичком и/или аутономашком) делу, који све више претеже, свако сваког оптужује да је фашиста. И сви су у праву.
У свом последњем уратку [1] Динко Грухоњић, за кога знамо да је због онога што пише и ради против Србије заслужио лустрацију и одузимање држављанства за које се ожицао као „refugee“, обрушио се на сво овдашње „шовинистичко цв(ј)еће“. Мотив налазимо већ у уводу где је истакнут пример усташоида Мариа Врсеље. Затим следи (иначе оправдана) оптужба да су овдашње друштвено-политичке организације хрватске мањине наклоњене Врсељи: „…Савршени мук који је уследио након што су Војвођански истраживачко-аналитички центар (VOICE) и Радио телевизија Војводине обелоданили детаље из Врсељиног друштвено-политичког живота и ангажмана, зачињени “ситницама” као што је организовање журке у Сремској Митровици на којој се слушао Томпсон и клицало усташама – заправо је најзнаковитији од свега.“
Шта су то сензационално „обелоданили“ ВОИЦЕ и РТВ? Обелоданили су што се зна већ годинама. Грухоњић је само направио мали „мозаички плагијат“ извјешћа извесног усташе Франа Чирка, које је благовремено пренела већина српских „националистичких“ сајтова, док су се Динко &Co. правили немушти.
„Дана 15. листопада 2011., Франо Чирко предсједник Младежи ХЧСП-а (Нап: „Хрватска чиста странка права“) је назочио прослави дана рођења бана Јосипа Јелачића у Сријемској Митровици. Прославу је организирала младеж Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ) на челу с Мариом Врсељом, а одржала се у Хрватском дому у средишту Сријемске Митровице. На прослави која је окупила 150-ак младих Хрвата из цијеле Војводине, домољубну атмосферу до касних вечерњих сати уприличила је 100% хрватска глазба (Тхомпсон, Шкоро, тамбураши…)….“
Марио Врсеља са Колиндом
Да се мало више потрудио у преписивању, могао је додати још један цитат, који би обогатио војвођанску фашистичку понуду: „Потпору Хрватима у Војводини су исказали и пријатељи Мађари из домољубне војвођанске странке Мађара – Magyar Remény Mozgalom (MRM). Прослави су назочили њихов млади предсједник László Bálint, те извршни допредсједник Oláh Róbert“.
Могао је Динко још много тога, сем да повеже Врсељу из тинејџерског периода са Гораном Давидовићем.
Могао је ексклузивно да обелодани да је Врсеља (сада као зрео човек) био активиста РЕКОМ [2], дакле његов, Динков, блиски сарадник, те Наташе Кандић и васцелог „антифа“ НВО сектора. Па, не без значаја, да је усташа у развоју Врсеља штићеник и стипендиста Рокфелерове фондације у Норвешкој.
Могао је да се запита и како су поменута два Мађара, Балинт и Олах, иначе, хај`мо рећи, “у сумњивим везама” и са серијом расистичких инцидената у Војводини, несметано учествовали 2010. на изборима на листи „Покрет мађарске наде“? За то време, проскрибовани Горан Давидовић је чамио у затвору због једне васпитне и сасвим оправдане ћушке познатом србомрсцу и Чанковом посилном Зорану Петакову.
Истовремено, Динков врсни колега и сарадник Томислав Жигманов, „философ и публициста“, „некадашњи поборник универзалних, а не `једнонационалних` људских права“ се претворио у „ситно-политикантског етно-бинисмена“ и Врсељиног доброг духа.
Жали се Динко Грухоњић да је са другог бока од стране Мађара мучки нападнут „након што смо се дрзнули да исмевамо шовинистичке и расистичке изјаве које је о избеглицама дао извесни Михаљ Бимбо, градоначелник Кањиже и азилант из 1956. године“. Ударио азилант на азиланта због азиланата?! На мученика Динка се изгледа обрушио и некад „часни Лаци Бала“, што је Динка морално скрхало: „Тешко ми је да поверујем да Бала, један од оснивача Духовне републике “Зицер”, не види ништа проблематично у Бимбовим изјавама о избеглицама из Азије и Африке. Јер ако заиста не види, да ли то значи да је и сам Бала заправо ординарни шовиниста?“
Право питање је да ли је то Динко одувек знао али се правио блесав јер му је тако до сада одговарало? Зар Динко није знао за фашистичке фестивале у Кањижи који су организовани о трошку Покрајине и „локалне самоуправе“? Зар није знао за „случај“ суботичког новинара у пензији Ласла Шаша (69) који је морао у затвор и који је доживео бојкот свог окружења, јер је Ласла Тороцкаија, оснивача „Покрета 64 жупаније“ и отвореног присталицу најекстремније неонацистичке идеологије (сада градоначелник пограничног места Asothalom), назвао фашистом?
Ћутао је Динко и о томе да су деца у Темерину у школи „Кокаи Имре“ учила географију са карте „велике Мађарске“ са све 64 жупаније, док потписник ових редова случајно није видео ово „учило“ и пријавио случај. Да ли тамо деца и даље уче из сличних наставних помагала није ми познато. Знам да је ствар заташкана и да јесам од надлежних упозорен да „водим рачуна шта радим“. Истина је да сам на сајту „Аутономија“ упозоравао до чега једино може таква политика довести, а Динко зна како су он и његови краткодлаки антифанери реаговали на моја упозорења.
Није знао ни да се на свакој боље снабдевеној пијаци у “доњим крајевима” могло/може наћи одеће са мађарским нео-нацистичким симболима?
По свему судећи истраживачки центри ВОИЦЕ и НУНВ су или свим затајили у истраживачком новинарству општепознатих догађаја, или су из интереса и/или идеолошке наклоности ћутали к`о она женска ствар.
И да напоменемо једну сасвим тривијалну ствар – Динко Грухоњић је сада на јаслама Александра Вучића. Иначе, на Северу ништа ново.
……
[1] DINKO GRUHONJIĆ: Neka cv(j)eta hiljadu/tisuću šovinističkih cv(j)etova!
http://www.autonomija.info/dinko-gruhonjic-neka-cvjeta-hiljadutisucu-sovinistickih-cvjetova.html
[2] Cro-educa i Mladež DSHV-a prikupljaju potpise za REKOM: Početak konačnog utvrđivanja istine
http://www.hrvatskarijec.rs/vest/341/Cro-educa-i-Mladez-DSHV-a-prikupljaju-potpise-za-REKOM:-Pocetak-konacnog-utvrdjivanja-istine/
Преузето са сајта Српски културни клуб