Саопштење за медије Горана Давидовића (30.03.2016.)
Лаж је да суд не зна моју адресу.
Апсолутна је лаж да Виши суд у Новом Саду не зна адресу мог становања.
Итекако имају моју адресу и у Вишем суду и у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду, а и у осталим судовима где сам имао процесе. Како? Лепо, ја сам им послао! И то пре неколико година.
Вишем суду у Новом Саду сам поред тога више пута слао поднеске, жалбе, и захтеве. Тужилаштву чак и један захтев за изузеће. Тако сам у сваком случају предузимао процесне радње и нисам се крио, како се шире неистине по медијима.
Виши суд је и мени до скоро слао позиве, решења и остала писмена. Наравно имам и доста фотографија тих коверата и позива као доказ. Имате их у прилогу (један део адресе је замућен из разлога приватности моје породице са којом живим на тој адреси).
Више на линку. Поставио сам фотографије на свој сајт и послао свим медијима и порталима у Србији.
Из неког волшебног разлога нису ми упутили позив за припремно рочиште по новој измењеној оптужници.
У непотписаном тексту Бете, а преноси га Блиц, тврди се да се ја „кријем у иностранству“. Танјуг је нешто умеренији па преноси само информацију из Вишег суда по којој ми је одређено суђење у одсуству.
Та лаж није потекла ни од Бете, ни од Блица, ни од Танјуга.
Та лаж нажалост стоји у новој оптужници Тужилаштва. Исто тврди и Виши суд.
Суд не сме више да ми шаље позиве па су смислили лаж да сам на непознатој адреси. Врло забавно што мисле да ће им та глупост тако лако проћи.
Суђење не избегавам, живим у иностранству. Нисам ја крив што је суђење више од 20 пута одлагано и што је промењено 5-6 судија и ко зна колико заменика тужиоца.
Суђење је одлагано а ја бих се на њему појавио да није одлагано. Само неколико пута сам ја одложио из оправданих разлога и све стоји документовано у предмету.
Сви беже од тог предмета као да има лепру. А није ни то за чуђење. Нико не сме да изрекне ослобађајућу пресуду или да оптужбу одбије као неосновану. А са друге стране зна се како су прошли са првим суђењем, и ниједан судија не жели да има то брукање у својој каријери и да суди некоме ко је био нападнут од руље.
Поред тога јасно је да се у мом случају крши правило о правичном суђењу јер ми два пута суде за исто дело. Дакле, крше принцип non bis in idem.
Разрешили су без икаквог разлога мог браниоца а решење о суђењу у одсуству је некада на снази а некад није. Уопште са тим мојим предметом се дешавају многобројна чуда и небулозе.
Тужилаштво је морало да одустане од старе оптужнице прошле године али нису смели до краја да одустану, па су доставили Вишем суду измењену оптужницу.
Зато сад имамо пат позицију из које мученици хоће да се извуку неистином да не знају где сам. Да оправдају суђење у одсуству, наметање службеног браниоца и много тога другог.
Неће да ме зову на припремно рочиште? Добро, ја сам лепо васпитан и нисам навикао да долазим непозван.
А и шта би ми рекао господин Брка на улазу суда: „где ћете ви господине Давидовићу кад немате позив?“
Горан Давидовић
у Трсту, 30.марта 2016.