Након 6 месеци, данас је ступила на снагу одлука Уставног суда којом МУП више не може да забрањује јавне скупове док се не донесе нови закон који ће регулисати окупљање грађана.
Уставни суд је на 9. седници, одржаној 9. априла 2015. године прогласио неуставним Закон о окупљању грађана („Сл. гласник РС“, бр. 51/92, 53/93, 67/93 и 48/94, „Сл. лист СРЈ“, бр. 21/2001 – одлука СУС и „Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 – др. закон), који уређује одржавање јавних скупова. Суд је, у смислу члана 58. став 4. Закона о уставном суду („Сл. гласник РС“, бр. 109/2007, 99/2011, 18/2013 – одлука УС и 40/2015 – др. закон), одложио објављивање ове Одлуке за шест месеци од дана њеног доношења, а рок истиче 9. октобра2015.године.
Претходно је замерке на закон изнела и Венецијанска комисија, која је истакла да су огранизаторима наметнути велики трошкови, да спонтана окупљања нису прецизирана, а да су одредбе о забрани скупа широко дефинисане.
По свему судећи општине више неће имати право да самостално одређују који је простор погодан за скуп, а биће и предвиђена процедура коме да се организатор жали ако се забрани скуп.
МУП спрема нови пропис, а помиње се да би он могао бити део пакета који у оквиру реформе политичког система спрема Акциона група за реформу политичког система Народне скупштине.
На ову одлуку бурно су реаговале антисрпске НВО.
Пријављивање скупова полицији више није обавезно и Министарство унутрашњих послова нема могућност да превентивно делује и забрањује скупове којима се подстичу насиље и мржња, упозориле су данас невладине организације.
У саопштењу Координационог одбора организација цивилног друштва за мониторинг председавања ОЕБС-у наводи се да је таква ситуација потенцијално опасна по јавни ред, мир и безбедност људи, али и за остваривање слободе окупљања. Координациони одбор је подсетио да је пре тачно шест месеци, 9. априла 2015. године Уставни суд објавио одлуку по којој Закон о окупљању грађана из 1992. године није у сагласности са Уставом.
„Објављивање и ступање на снагу ове одлуке одложено је за шест месеци, како би се властима пружила још једна шанса да израде и усвоје нов закон. Међутим, до данас, Народна скупштина није добила од овлашћених предлагача, Владе Републике Србије, пре свих, предлог закона“, наводи се у саопштењу.
Невладине организације поново су позвале власти да хитно приступе решавању овог питања, које је као битно препознато и у оквиру поглавља 23, поштујући одлуку Уставног суда, смернице ОЕБС-а и достигнуте међународне стандарде.
У Координационом одобру су Комитет правника за људска права, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Центар за истраживање јавних политика, Форум за етничке односе и Фонд за хуманитарно право.
Извор– сајт Горана Давидовића, сајт Уставног суда, Бета