Камил Булонис, пољски путописац и блогер, био је протеклих дана на путовању у Италији. Приликом повратка, на италијанско-аустријској граници, Булонис је 5. септембра посведочио о томе како изгледа инвазија илегалних имиграната и да су они заправо најобичнији – дивљаци. Текст преведен с пољског преносимо у целини за портал www.gorandavidovic.com, а све фотографије приказују италијанско-аустријску границу.
„Пре пола сата на граници између Италије и Аустрије, видeо сам својим очима велико мноштво имиграната…
Са свом солидарношћу с људима у тешким условима, морам рећи да оно што сам видео изазива ужас… Та велика маса људи – жао ми је што ћу ово написати – али они су потпуни дивљаци … Вулгарни, бацају боце, урлају ‘Желимо у Њемачку!’ – а да ли је Њемачка данас рај?
Видио сам како су окружили ауто једне старије Италијанке, извукли су је за косу из аута и желели су се одвести у том ауту. Покушали су преврнути аутобус у којем сам се и сам возио, заједно с другима. На нас су бацали фекалије, лупали су по вратима како би присилили возача да их отвори, пљували су по ветробранском стаклу … Питам се из којег разлога? Како ће се ово дивљаштво асимилирати у Њемачкој?
На тренутак сам се осећао као да сам у рату … Доиста осећам жаљење за ове људе, али ако они дођу у Пољску – не мислим да ће од нас добити било какво разумевање … Три сата смо чекали на граници коју на крају нисмо прешли.
Цела наша скупина враћена је натраг у Италију уз пратњу полиције. Аутобус је оштећен, прекривен фекалијама, изгребан и са сломљеним прозорима. И то би наводно требала бити демографска идеја? Ове велике моћне хорде дивљака?
Међу њима дословно није било нити жена, нити деце – огромна већина њих били су агресивни млади мушкарци … Још јуче, док сам о њима читао на свим wеб страницама, подсвјесно сам осетио саосећање, забринуо се за њихову судбину, али након онога што сам видио данас, ја се само бојим, а ипак сам сретан што нису одабрали моју земљу као своју дестинацију. Ми Пољаци једноставно нисмо спремни прихватити ове људе – нити културолошки, нити финансијски.
Не знам да ли је ико спреман. Према ЕУ маршира патологија какву ми још нисмо имали прилике никада видети и жао ми је ако је неко увређен овим уписом …
Могу додати да су аутомобили дошли с хуманитарном помоћи – већином с храном и водом, а они су једноставно преврнули те ауте …
Аустријанци су преко мегафона обзнанили да постоји допуштење за њих да пређу границу – желели су их регистровати и пустити их даље – али они нису разумели те поруке. Они не разумеју ништа.
А ово је био највећи ужас … Међу неколико хиљада људи нико није разумео италијански, или енглески, или немачки, или руски, или шпански … Оно што је једино значило био је закон шаке … Тукли су се за допуштење да крену даље и добили су то допуштење – али нису схватили да су га добили!
На француском аутобусу отворили су пртљажни простор – а све што је било унутра украдено је у кратком року, неке ствари су остале лежати на поду …
Никад у свом кратком животу нисам имао могућности видети такве сцене, а осећам да је ово тек почетак.“
Извор– http://niezalezna.pl/70607-granica-z-austria-wstrzasajaca-relacja-polaka-z-autokaru-napadnietego-przez-imigrantow
http://pandora.kreativisti.org
