„Ни Давидовић, ни Шљиванчанин нису моји фаворити, хероји, јунаци… апсолутно не, али у овом случају њих двојица су готово неважни“ – пише Ратко Дмитровић у својој колумни за Вечерње новости под насловом Две трибине.
Дмитровић упоређује два случаја и два прекида трибине при коме се један инцидент одиграо далеке 2005. и изазвао је невиђену хајку и хапшења а други је лицемерно изокренут.
Цео текст главног и одговорног уредника Вечерњих новости преносимо у целости:
Готово несношљива количина лицемерја – подигнутог искључиво на политичком ставу и убеђењу, одавно регистрованог код неких новинара, политичара, писаца, ангажованих интелектуалаца, јавних личности Србије – доказана је по ко зна који пут и овог јануара, а темељи се на два случаја временски удаљена 11 година. Први се одиграо у Новом Саду, други у Бешки, селу инђијске општине, лепој вароши на десној страни Дунава.
У Бешки, 19. јануара ове године, напредњаци су организовали трибину с Веселином Шљиванчанином као главним говорником. На самом почетку у просторију где се скуп одржавао упада група младих људи (Иницијатива младих за људска права), прекида трибину, развија транспарент „Ратни злочинци да заћуте, да би се проговорило о жртвама“ и тражи да се трибина откаже. Организатор их избацује напоље.
Ни Давидовић ни Шљиванчанин нису моји фаворити, хероји, јунаци… апсолутно не, али овде су њих двојица готово неважни. У питању је слобода говора, принцип. Како то да су они што прекинуше трибину у Новом Саду „неофашисти, насилници, хулигани, нацисти“, док су ови што прекинуше трибину у Бешки, „антифашисти, слободарска омладина, будућност, дика и понос Србије?“
Наравно, неко ће рећи да је Шљиванчанин ратни злочинац, да то све мења. Ништа не мења, Шљиванчанин је слободан човек који, у складу с правним нормама и уређеним друштвом, има право на друштвени живот, слободу говора. Не свиђа вам се Он лично? Ни мени, али то није аргумент. Узгред, Шљиванчанин у Хагу није осуђен као ратни злочинац већ као неко ко није учинио довољно да се злочин (Вуковар, Овчара) спречи.
А откуд долазе ти људи са два аршина? Ко су они? Стари познаници из идеолошких комисија Савеза комуниста, извештачи са затворених седница ЦК СК, идеолошки комесари… и њихови потомци, идеолошки и биолошки. И они повремено организују трибине, али још није забележено да су на исте позвали макар једну особу која мисли другачије од њих.
Извор – Вечерње новости