Зашто кажеш новине а мислиш на БЛИЦ?

Домети усташког новинарства Бљица

Мислио сам да ме од медија у окупираној Србији ништа не може изненадити.
Међутим, новинари-пропагандисти изваде ме из шешира понекад, и то на начин тешко докучив нормалном уму. Та несташна пискарала су још у форми по својој блесавости.
Усташоидне креатуре које се играју новинарства изгураше ме данас на насловну страну.
Тек што се мили им и драги председник РеТардић вратио из Италије, где је служио за спрдњу заменицима директора и људима из регије, кад ето ти још једне вести из Италије.
Проверих датум, да није неки број Блица од прошле године, али авај, данашњи датум. Пошто мањак вести из иностранства надопуњују још већим дефицитом интелигенције, ови паћеници из Блица превазилазе себе. И цела ујдурма због манифестације у Трсту из новембра.
Чуди ме како нису писали и о акцији из априла

Нисам имао жељу да пишем блог данас, али ово са усташким Блицом је психо-драма.
Текста са насловне Блица нема на сајту Блица… Мистерија!
А насловница следећа: Ђинђићева стара мајка и њена тужба, Помахнитали јуловац са џипом, фудбалери и ја, са све рекламом за зимовање.
Другови су ми препричавали текст из штампаног издања, јад и беда.
Поред тога бајато извештавање о манифестацији у Трсту из новембра ове године је брзина информације новинара 19 века.
Погледајте те усташке шерете како су они блистави у својој маштовитости:
„Овај екстремиста из Новог Сада фотографисан је у новембру у Трсту како предводи групу италијанских националиста“.
Бриљантно!
Пошто данас имам веома мало времена и нисам код куће цео дан, мој коментар целог овог идиотског текста читаоци овог форума добиће сутра. Уосталом чему журба, видим медији у Србији годину и два месеца касније извештавају да сам се вратио у Италију где живим од 2008.

ЗАШТО КАЖЕШ НОВИНЕ, А МИСЛИШ НА БЛИЦ?

Текст објављен јуче у Блицу потписала је Ана Лалић (по несигурним реченицама врло могуће да га је и лично писала). Не знам да ли да кренем да пишем прво о аутору или тексту. Не бих да мој коментар испадне рецензија овог „литерарног састава“.

Ипак, да прво напишем пар редака о ауторки текста.

Ана Лалић – занимање…новинарка
(већ ми се отео осмех, циничан рекао бих).

Дотичну госпођицу упознао сам негде у августу 2006. у Новом Саду као новинарку Курира. Лалићка је амбициозно желела да направи један разговор са мном. Неколико пута смо се сретали пре суђења које сам имао те године. Сећам се да је била пуна предрасуда и страха, које сам врло лако разбио, што ми је и сама касније одушевљено признала. Не заборављам ни пар анегдота од којих неке из разлога пристојности не бих писао.
Занимљивост је да смо се још тада сложили да је госпођица залутала у „новинарски“ занат, али пошто је још увек у „послу“, чини се да други занат није стекла. И у Куриру је писала ствари за црну хронику, додуше све се сводило на „ресавску“ преписивачку школу „новинарства“. Тачније, била је „копи-пејст“ новинар.

У канцеларији на Спенсу (дописништву Курира и Гласа Јавности) те далеке 2006. муку је мучила да састави сложеније реченице приче коју сам јој причао. Једва сам јој ауторизовао текст, да би врхунац комедије био кад сам морао сам да седнем за компјутер и завршим јој тадашње писаније, јер она није могла „вола да набоде“. Тој згоди је присуствовао и један мој тадашњи пријатељ.

Једноставно, Ани је тада писање смисленог текста тешко ишло, а ја нисам пристао да ауторизујем лоше склепан интервју.

Занимљиво је да она данас (на пујдање Грухоњића и других) прогони текстовима у Блицу једног Бубњевића као наводног „наци сарадника“ због тога што је био у издавачкој кући која је издала моју књигу. Требала би од себе да крене јер сам јој ја лично писао текст за Курир 2006. Зли „нациста“ јој је писао текст, и „злог нацисту“ је интервјуисала. Могло би се рећи да је она заправо „сарадник злог Фирера, сарадник нео-нациста“.

Сабахудин и његових „40 НВО разбојника“ неће на то гледати са одобравањем.

Током суђења у Новом Саду усплахирена Ана Лалић причала ми је како мој адвокат шурује са Зораном Петаковим, па му Ана дође као прави скупљач информација за нео-нацисте. Апсолутни сарадник неонациста.

(Извини Ана али ови твоји те могу уваљати у катран и урезати свастику на чело због овога. Али шта те брига, кажи да лажем, и настави са њима да прогониш недужне људе).

Сећам се да сам госпођици Ани Лалић поклонио примерак тек изашле књиге „Случај Национални строј“. Поклонио сам је многим новинарима, који су хтели да је приме.

Можда из страха да је њени ментори не прогласе за „нео-нацисту“ ова цура жели да унапред опере своју савест. Или је потајно заљубљена у мене, па због неузвраћене љубави жели да ми својим текстовима у Блицу поквари предстојеће празнике.

Није успела да ми поквари ни цело једно после подне. Навикао сам ја на бљувотине смећарске штампе као што је Блиц.

Постоји и трећа могућност, а та је да су несрећној Ани Лалић у Блицу коначно узели душу и да механички штанцује пропагандне текстове да би зарадила свој хлеб. Не дао Бог такав хлеб никоме, а посебно оно што иде као прилог за мазање.

Да још нешто појасним због млађих или неупућених читалаца.
Наслове и поднаслове текстова у новинама одређује уредник, тако да несрећна Ана није крива за овако дивне и маштовите наслове и поднаслове, као нпр. „Фирер из Новог Сада шеф фашиста у Трсту“.

Блицова кибла фекалија

Онда да кренемо на коментар самог текста, укључујући и наслове. Цитираћу оригиналне реченице са сајта, иако се текст у штампаном издању разликује и овај са сајта се мало нашминкао и променио.
Цитати ће бити на латиничном тзв.“хрватском“ којим се служи усташки Блиц. Чисто за читаоце форума онако форумашки да прокоментаришем текст.

Наслов гласи:

Наслов је дао уредник Веселин Веса Симоновић, „професионални маргиналац“ како га је назвао Миле Јешанов. Можда му је помогао и неко од његових андроида.

Истина, нико се не сећа неког текста дотичног господина, а воли да бира сличне тупане и за сараднике. Неталентован за писање, али талентован за дрпање пара и удвориштво, али и за интриге.
Због једног свог талента ће вероватно по промени режима завршити у затвору.
Од таквог глодура такав наслов се очекује, али ајде да разложимо наслов.
„Фирерање“ ме прати у режимским медијима од 2005. и због пропасти моје тужбе Грађанског листа, фирерање се наставило и усташе и комунисти ме и даље тако зову у медијима.

Међутим боде очи ово „вођа фашиста у Трсту“. Многи људи не знају али за Франка Банделија као кандидата за градоначелника Трста је гласало више од 10% грађана Трста. Њега је подржавала Форца Нова у Трсту. Ваљда је он „вођа фашиста“ у Трсту а не ја. Диван човек, који се залаже да Срби добију школу у Трсту, као што су имали још у 18.веку. Фашиста, што би рекли тупоглавци из усташких и комунистичких медија окупиране Србије.

У Трст сам се доселио пре одлежане казне, 2008. а о томе је ваљда ђубретарска штампа у Београду већ писала, ако се сетимо афере око изручења.
Ово „придружио се тамошњим организацијама“ ми је симпатично.
Јел то значи да сам се учланио негде, или сам се само придружио друговима у балотама на риви?

Ово је већ драматично, помало романсијерски. Постао сам „Il capo dei capi”. Лепо.
Видим да Ана воли тај англицизам „лидер“. Кад им се досади да ме нагрђују са фирерањем, онда увек буде то фино „лидер“. Ево сав сам се најежио. Постао сам „лидер“ у „тим круговима“. И нека сам, али само нек сам „лидер“, да не буде забуне.
Онда у другом делу реченице иде баш драматично. Испада да ме неки храбри папарацо фотографисао док предводим неку дивљу „групу“.
Једине фотографије које је смеће од новина објавило узели су са овог форума.

Тај догађај се обележава сваке године, постоје и меморијалне табле, како на Piazza Unita, тако и код цркве Сан Антонио. Сваке године иде неколико манифестација сличним поводом и ово ми није ни први ни задњи пут да присуствујем. То је једноставно градски догађај.

Верујем да би Блицу одговарале неке друге пароле, али жао ми је, ја сам Србин, и са мном су били Срби и Италијани који воле Србе.

Искрено, ово ми је омиљени део текста: „Многи су носили нацистичка обележја“.
Која су то обележја не зна се, не постоје ни слике тих нацистичких обележја, али ето није лоше да се убаци у текст.
Узвикиване су анти-НАТО пароле, поносан сам на то, та алијанса је убијала мој народ.
За анти-ЕУ пароле се не сећам, мислим да јесу.
Треба знати да је велика већина Италијана против Европске уније, али не постоји могућност да се народ пита. Да се одобри референдум, Италија би великом већином гласала за иступање из ЕУ.
За НАТО да и не говорим.

Нисам се баш налазио у првом реду, али ту негде међу првих пет редова јесам. Као што сам већ писао о том догађају јасно се зна којим поводом сам био тамо и ко је био заједно самном.
Дакле, угледни Тршћани, Италијани који су пријатељи Срба.
Што се тиче Срба, сви који воле Српство подржавају.
Српске заставе су ношене и транспарент који су Италијани направили за нас.

Што се тиче мистериозне Живане Б. , могуће да уопште не постоји. Ти такозвани „извори“ се у медијима користе да покрију аутора текста.
Али немојте се згражавати ако и постоји. Велики део наших Срба у Трсту је аполитичан, а добар део је нажалост про-режимски, тако да свакаквог олоша има овде.

Зашто група, зашто не рећи групица, или што нису написали ишао сам само ја са пар локалних пијанаца. Како је оно било раније 90-тих: „мрачне и конзервативне снаге хаоса и безумља“.
Иста школа „новинарства“ то јест пропаганде. Уосталом СПС је на власти.

Шта му дође „zi hajll“ не знам. Ово дизање руке је новинарима -пропагандистима у Србији неки фетиш или нека друга психо-патологија је у питању. Болесно.

Манифестација је била јавна, било је полиције и агената Дигоса у цивилу, све се снимало. Да се нешто нелегално дешавало скуп би био прекинут, учесници приведени, а организатори кажњени. Ништа слично се није десило.
Из овог се извлачи закључак, или Ана Лалић и њена Каћунчица Живана лажу, или је салутирање у Италији легално. Што се мене тиче, мени су добре обе верзије.

Постао сам предвидив изгледа. Откуд сад опет „организација Национални строј“?
Моје пријатељство са националистима из многих земаља траје годинама. Зашто издвајати само Италију.

Осуђен сам 10.11.2006. у Новом Саду, знаш ти Ана то добро, била си у судници. Казна је потврђена на тадашњем Врховном суду у јуну 2007. А у Трст сам се доселио 2008. Нешто ту не штима.

Истина је следећа, нисам из Србије отишао само због једне пресуде и само због једне године затвора. Живот за мене у Србији је постао немогућ, не морам никоме ништа да доказујем.
Довољно је присетити се свих суђења, тужби, забрана, прогона , претњи…и не заборавити да у Србији нисам имао од чега да живим. Годину дана затвора ми је најмањи проблем. Сви који су некад били са мном у затвору знају да се врло добро сналазим на робији.

Италијанске власти ме нису НИКАД изручиле, изручила ме је Немачка у којој сам био 2010.
Ана, могуће да си лоше преписивала делове текста. Провери тај копи-пејст следећи пут, или нађи неког да ти проверава текст као ја некад.

Аха, „наводно“. Ма мој прогон је измишљен, „послале ме службе“, или како каже она будалетина Петрушић: „школов’о се у Енглеској“.
Не знам за поене, али поштовање имам и међу браћом и сестрама у Србији али и широм света.

Близак сам свим оним Европљанима и људима широм света који воле и поштују српски народ.
Тадић, Чеда, Чанак, Дачић, и њима слични, немају пријатеље у свету, само газде.
Зато је људима тог менталног склопа увек чудно одакле српским националистима пријатељи у свету.
Форца Нова не пропагира отворени расизам. А твој „извор“ Ана је упознат са мојим активностима таман колико си и ти упозната са етичким новинарским кодексом.

Моји пријатељи из Ultima frontiera нису написали песму за мене, него се десило пар пута да ми на концерту посвете песму Sei patetico (говори о хапшењу и полицији) или Terra rosa (моја омиљена која говори о протераним Италијанима из Истре).

„Просперирао“? Видим Ана мало и Вујаклију користи. Ако, ако, и треба, тако текст изгледа интелигентније. Ко зна коју је реч несрећна Ана хтела да убаци па дошла до слова П и све отишло у …просперитет.

Шта сам ја „просперирао“ не знам. Ваљда сам напредовао тако што су ми пре посвећивали српске песме а сад италијанске.
Боже, сачувај ме људске глупости.

Јадан Рики и Макс из УФ, овако да им окарактеришу песме. Ниједна критика их није овако заклала. Пошто је реч о Каћунчици, мистериозном извору Блица, неће их много погодити. Стварно се не сећам да се реч „раса“ (па још виша) спомиње у било којој песми Ultima frontiere.

И шта још каже извор Блица?

Који су то „истомишљеници“ међу којима нисам омиљен? Ако Ана мисли на неке саоптужене из процеса 2006. наравно да нисам омиљен међу друкарама, кукавицама, параноја типовима.
Шта „неомиљен“, чему еуфемизам, па они ме отворено мрзе. Има тога, није да нема.
„Некадашњи саборци“? Е па не може мени саборац бити неко ко је полицијски тастер, неко ко плаче кад га полиција ухапси, било је ту разних типова, ако се на њих мисли. Или се мисли на кукавице који не смеју више да мрдну за српску ствар. Или се мисли на трговца дисковима из Чешке, такође кукавицу, лажова и друкару. Или на „интернет ратнике“ анонимусе по форумима. Нејасно ми је на кога се мисли, али не дао Бог да сам омиљен међу таквима.

Prema našim saznanjima, Davidović je čak izbačen iz svojevrsnog pokreta „Novi srpski program“, koji je sam osnovao, a pojedini istomišljenici su ga se odrekli optužujući ga da se „u jednom trenutku oslonio na pogrešne ljude“ – kaže naš sagovornik.

„Својеврсни покрет“, баш си ме насмејала госпођице Ана.
Какав стил у писању, свиђа ми се реч „својеврсан“. Баш си ми ти Ана својеврсна.
НСП није био покрет, већ удружење грађана. Не знам ни како су ме то избацили. Вероватно Ана превише иде на Стормфронт, и чита оговарања сумасишавшег Ћуће који је код људи из БИА познат као „воћка чудновата“.
НСП је направљен са циљем, као што је и сумасишавши Милија постављен да глуми, и замајава људе из БИА, док сам ја у миру и тишини из илегале завршавао ствари које су се морале решавати тихо, нажалост. Мислим да би Ана и Милија били добар пар, заслужују једно друго. Та прича о „избацивању“, „напуштању“, „расцепу“ или шта већ, објављена је и у Куриру негде у септембру прошле године. Мејл медијима је послао Војислав Владимировић из Футога, некадашњи члан НСП који је остао дужан удружењу новац па је ваљда тако хтео да замаскира ствари.
А овај цитат „у једном тренутку ослонио на погрешне људе“ ми је много познат. Лепа екипа.

Jедини блог који ми је укинут је био на blogger.com власника Google. Укинут је због кампање антифа магараца који су слали на хиљаде протесних мејлова (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/16…na-Davidovica-)
Нисам се жалио, отворио сам свој блог на свом сопственом плаћеном домену.
Истина се не може укинути!

А што се тиче тога што је моје писање поводом Гадафијеве смрти Ана описала као „дугачки есеј“, остадох збуњен.
Нисам знао да је мој текст на блогу, на неки начин мој некролог Гадафију, протумачен као „дугачак есеј“.
Ако су вас на факултету учили да је то „есеј“ (па још и „дугачак“) онда тај факултет треба затворити, срушити, преорати и бацити анатему на професора који те тако учио.
После Монтењевих есеја 1588. овакву глупост вероватно нико није написао.
Шта је тек овај мој коментар на форуму? Тек је ово „есеј“.
Више се не води рачуна шта ће се написати, само се саспе а папир све трпи. Не води се рачуна шта ће се изговорити, само се исповрати вербално.
Такво време дошло. Или што би Цицерон рекао: O tempora o mores!

Ето тако драги читаоци и чланови овог форума.
Јучерашњи број Блица људи су већ бацили, чисте са тим новинама прозоре, подмећу под гајбе зимнице, или потпаљују смедеревце. Већ се и данашња писања и лупетања по интернету полако заборављају. Све ће то покрити снегови.
Али ето, чисто да не останем дужан одговор. Да није госпођица у питању, можда бих био оштрији, а овако…
Очигледно ме нису заборавили… страх, параноја, шта ли?