Најновија бизар вест за увесељавање јавности болесног друштва је пуштена у медије: „Бивши припадник Националног строја одлучио да промени пол“. Текст и прилог је направио Миодраг Совиљ из Новог Сада. Вест су после редом пренели скоро сви медији: Б92,Блиц,Курир итд..
Слично афери са неким мајорем Војске Србије који је одлучио да „промени пол“ и ово је нека врста дискредитације. Онда је било „официр Војске Србије мења пол и бла, бла, бла“ а сада је тзв.Национални строј. Са том разликом што несрећни Долф Поспиш никада није био никакав „члан Националног строја“, а онај мајор је био официр ВС.
Прво сам мислио да игноришем ову очигледну злоупотребу психичког болесника у сврхе политичке пропаганде, али пошто су ми преко твитера стизала разна питања да кажем неколико чињеница за ширу јавност:
1. Поспиш никада није био „члан“ ни активиста тзв.Националног строја.
2. Поспиш никада није осуђен као „члан Националног строја“. Никада, нигде, ни у једној његовој оптужници није стајало ништа што би га повезивало са Националним стројем.
3. Долф Поспиш је дете са улице, познат људима у Новом Саду као проблематичан, са психичким проблемима и ситним криминалним преступима и кривичним делима. Као такав је био предмет манипулације медија и раније. А о њега су се огрешили и у правосуђу и полицији користећи га по жељи и потреби.
Манипулација болесним човеком и по која фотомонтажа
4. Једини спорни догађај где се Долф Поспиш нашао на истом месту са мном је током инцидента у пивници Војске Србије. То је било јавно место, ресторан, у коме се не може никоме забранити да буде присутан. Зашто је он тада дошао не знам, очигледно да је и ту постојала нека ујдурма. Јер он се тада појавио пред већ припремљеном камером и почео да прича. Добро се тога сећам а гледао сам и снимак. Иако се знало да ни један активиста у том моменту није имао дозволу од мене и људи који су са мном политички деловали да даје изјаве за медије. То је било забрањено. Он се наместио пред камеру и почео да прича. Још му је онај што је снимао рекао:“ Ајде причај“. Постоји снимак.
Пошто он није имао никакве везе ни контакт са организацијом забрањеног Српског марша, то доказује да није ни тада ни икада био активиста. Иако непозван покушавао је стално да га фотографишу што ближе мени а пео се и на ограду и салутирао. Видим да неки медији потурају и невешту фотомонтажу где Поспиш стоји близу мене.
5. Поспиш је очигледно био убачен и изманипулисан и тада 7.октобра 2007. да буде усликан и да се то искористи и онда за дискредитацију српских патриота. Већ тада су Поспишу као веома психички неуравнотеженој личности нудили разне погодбе и упућивали га шта да ради. Погодба коју су са њим направили требала је бити предмет кривичне пријаве. Ко год је хтео могао је да манипулише и да ради свакакве неподопштине са овим несрећним младићем уместо да му помогну у санирању његове душевне болести.
Миодраг Совиљ из регионалне телевизије Н1, испоставе Си-Ен-Ена и америчке администрације очигледно не мари пуно за моралне постулате новинарства па је искористио да преко особе којој треба помоћ гради каријеру скандал мајстора псеудо-новинара.
Млађани Совиљ је фино одрадио свој мали домаћи задатак из медијске манипулације. Мало превише неморално, прљаво, али занимљиво, забавно и ефектно.
Поспиш је све до сада већ био, осим женско. Ту су разне НВО и америчка и бриселска администрација да и тај болесни експеримент одраде. Чујем од људи из Новог Сада да га већ водају по бутицима и купују му крпе. А вероватно ће га и у неки ријалити.
Миодраг Совиљ
Злоупотреба психичких болесника није била страна многим режимима, нарочито оним са такозваним „демократским предзнаком“. Међутим, не може се рећи да је Н1 про-вучићевска телевизија, напротив. Они су испостава оних који се спремају да по потреби поставе нове марионете на премијерску или председнички столицу у окупираној Србији.
И не треба придавати велику политичку важност овим излетима младих јастребова америчке школе „новинарства“.
Поробљеној раји треба болесне забаве, „јер је раја ка’ остала марва“.
Такозвана „промена пола“ је нешто чиме се бомбардују слуђени конзументи медија и у Србији и у свету. Не прође ни дан да се о томе не пише. То је једноставно пројекат и кампања.
Необразовани мисле да је довољно кастрирати мушкарца, напунити га хормонима, ставити силиконе, нашминкати, обући у хаљине, да се створи жена. Нико не каже да је ДНК немогуће променити и да промена пола заправо ни не постоји.
Важно је пропагирати болест и „лепо је ружно, ружно лепо“ мантру. „Добро је зло, зло је добро“ као вештице у Шекспировом Магбету, то је идеологија и Н1 и Б92 и Блица, Курира и свих осталих знаних и незнаних ала и жвала у окупираној чемерној Србији.
Од мене толико…
Горан Давидовић