Интервју за ПРАВДУ
Горан Давидовић генерални секретар Новог српског програма (НСП)
Док живим борићу се против Тадићевог режима
Налазио се ја у земљи или егзилу, затвору, или на слободи, настављам да пишем и агитујем против режима.
Како гледате на тренутну ситуацију у Србији?
Србија је окупирана земља. Ми се не либимо да то кажемо. Диктатура америчких вазала и неспособност опозиције су неиздрживи. Заправо Србија иде ка томе да постане двопартијска а потом и једнопартијска држава.
У Србији се свакакве свињарије дешавају зарад некаквог непостојећег „европског пута“ и интеграција у такозвану „Европску унију“ која је заправо анти-европска.
Згађен сам лажима режима око уласка у Европску унију. Уласка Србије у ЕУ неће бити – каже у разговору за Правду Горан Давидовић.
Политичари нас уверавају да ће Србија ипак ући у ЕУ?
То ће се десити једино без Војводине . Хрватска и Турска су кандидати много пре нас, али ни они неће ући док се не реши проблем око ратификације Лисабонског споразума. До те ратификације неће доћи а Европска унија какву данас познајемо ће се и онако распасти за десетак година. Тај процес већ је започео ове године малим пукотинама.
Режим без обзира на то и даље продаје маглу масама које и даље верују у „шарену лажу ЕУ“.
Најавили сте окупљање испред Филозофског факултета у Београду под називом „Марш за јединство Србије”. Због чега?
Нисам у организацији тог патриотског скупа у Београду. Наравно подржавам га од срца. Када сам радио на организацији „Српског марша“ у Новом Саду било је замишљено да он припада српској националистичкој омладини. Да не буде страначки па чак ни идеолошки. Овај пут марш организују момци који имају концепцију „Отпора без вође“. Момци из Националног строја, моја браћа и пријатељи.
Да ли мислите да Србија није јединствена?
Свако ко тврди да је Србија јединствена има озбиљне психолошке проблеме. Јужна територија Србије Косово и Метохија налази се под војном управом НАТО пакта, а северна Србија коју називају „Војводином“ је данас држава у држави.
Поред физичког нејединства, Србија је расцепљена и духовно, али и на сваки други начин рашчеречена од стране окупатора. Док дишемо нећемо се помирити са тим и нећемо летаргично гледати на ситуацију у којој се налази наш народ и наша земља.
Хоћете ли се прикључити људима у протесту на Тргу Републике који се окупљају ту већ два месеца због хапшења Радована Караџића?
Да смо желели да се прикључимо веселој дружини на Тргу већ бисмо то до сада урадили.
У самом почетку смо били на протестима поводом хапшења Караџића док нисмо схватили да се они користе за нечију личну промоцију и што је најгоре потпуно обесмишљавају улични протест. Ти протести су потпуно изгубили смисао. Радована Карађића они више ни не спомињу.
Како њима дозвољавају окупљање а вама не?
Режим њима дозвољава окупљање јер они запораво помажу режиму да убије и оно мало наде. Јер кад видите њихове перфомансе изгубите вољу за отпором.
Где су они били када смо ми марширали у фебруару на Б92? Тада је Б92 бранила булумента жандармерије и полиције. Тамо где смо ми, тамо су хапшења, забране и прогони од режима. Са друге стране режим њихове перформансе још и подстиче. Зар вам то ништа не говори? Кад се томе дода да те протесте воде људи који су са Томом Николићем, ствари су мало јасније. И јасно је што ми немамо са њима више шта да тражимо.
Да ли може доћи до сукоба са њима или са људима који се не слажу са вашим ставовима?
Они који припремају „Српски марш“ у Београду нису неодговорни људи и свакако да неће дозволили да се тако нешто деси. Све зависи од режима. Прошле године је Нови Сад био блокиран, наши људи масовно хапшени и спречавани да додју и изадју на улице. И поврх свега руља од око хиљаду људи је напала Дом војске у којој сам се налазио са пријатељима. Опет све зависи од полиције. Ако полиција жели нереде биће их. Тужно је да они који треба да штите ред и закон заправо их највише непоштују и крше.
ЛДП је затражио да се забрани скуп 11. октобра. Како гледате на то?
Траже да полиција ради прљав посао за њих као и обично. Прошле године, иако десетоструко бројнији, крили су се иза кордона полиције и гађали нас циглама и флашама. Имамо снимке већег дела тих дрогираних несретника које су ЛДП и ЛСВ са око 30 аутобуса довезли у Нови Сад из многих градова.
Најсмешније је што се ти комунистоидни јадници залажу за улазак Србије у ЕУ. Па ја сам слободно држао говоре на трговима у ЕУ, док ми у Србији забрањују да говорим јавно. Нешто ту није у реду. Њихово поимање „слободе говора“ је бизарно, као и њихова партија уосталом.
Називају вас фашистима?
То етикетирање је врло неоригинално. Неокомунисти из ЛДП-а, ЛСВ-а и ДС-а у складу са својим титоистичким менталним склопом ништа оригиналније и не могу да смисле. Тај излизани термин се одавно користи у пежоративном а не идеолошком смислу и изгубио је сваки тежину.
Очекујете ли да скуп буде забрањен?
Могуће. Полиција има дискреционо право да забрањује скупове иако често на тај начин крши уставом загарантовану слободу говора и слободу окупљања.
До сада су мени лично као организатору, забранили неколико скупова. У Београду нам је ове године забрањен скуп сећања на жртве бомбардовања 24.марта, док нам 2007 године исти скуп нису забранили на Тргу републике. Парастос у цркви нам нису могли забранити и одржали смо га уз полицијску опсаду.
Али ваши скупови протичу углавном уз инциденте?
Сви наши скупови које нам дозволе протичу без најмањег инцидента, тако да ни један разлог за забрану никад не постоји. Прави разлог за забрану једино може бити страх режима. Јер ми смо нова снага а при том нас „служба“ не контролише. Виде у нама опасност, зато желе да нас што више маргинализују, медијски угуше и прикажу нас као хулигане.
Боли ли вас све ово што се догађа у Србији?
Наравно. Нарочито због тога што више бриге за Србе видим код неких про-српских политичара у свету него код наше опозиције која се уопште не труди да руши режим.
Мој пријатељ бугарски посланик Чернев је поцепао заставу Косова у парламенту Бугарске. Кад би неки наш туњави посланик то урадио?
Наши пријатељи у свету су организовали више скупова против независности Косова него српске странке. На једном таквом скупу сам и говорио. Прошле године су једино посланици Думе стали у заштиту слободе говора у Србији када су нам забранили Српски марш.
Погледајте колики је пријатељ Аустријанац Штрахе из Слободарске странке а медији у Србији га називају екстремистом. Ваљда зато што је за Косово у Србији?
Мислите ли да Србија није слободна?
Србија је „банана-република“ и држава ограниченог суверенитета. Свакако се не може сматрати слободном она земља чији је један део под страном окупацијом а други део нема никакав интегритет. Држава у којој страни амбасадори, „високи представници“ и остали „гаулајтери“ наређују шта ће радити влада, никако се не може сматрати сувереном и слободном.
Када ће Србија дочекати слободу?
Србија ће се изборити за своју слободу тек онда када буде макар трунке јединства медју српским националистима и кад буде постојала воља за слободом у српском народу и снага која ће се борити да се та слобода оствари.
Верујем да је све то могуће. Америка грца у кризи. Европска унија ће се распасти пре или касније. Срби се морају потрудити да те догађаје не дочекају неспремни.
Ми српски национални-револуционари ћемо бити спремни за тај тренутак.
Како гледате на цепање СРС и стварања нове странке Томислава Николића?
Покушавам да у свему томе видим и нешто позитивно. Можда је добро да се СРС очисти од нелојалних људи. Можда сада дају шансу младим кадровима у странци. Сада их је мање али биће јачи.
Нова странка Томе Николића као нова про-ЕУ странка је експонент страних обавештајних служби и домаћих тајкуна. Име „напредњаци“ им потпуно одговара. Као што су напредњаци у 19 веку били дворска странка Милана Обреновића и за приближавање Аустроугарској, тако су и ови нови-напредњаци за Тадићев режим и за Европску унију. Историја баш уме да се нашали.
Откуд да сте у Италији?
Склонио сам се на неко време из Србије. Након неуспешног регистровања странке и неколико забрана јавних скупова схватио сам да је тако најбоље. То је само мој привремени егзил.
Овде пишем један историјски роман, учим италијански, путујем. Упознајем уживо „тамницу европских народа“ која себе назива „Европска унија“.
Када се враћате у земљу?
Надам се до нове године. Ако Врховни суд не уважи нашу жалбу одавде ми је Међународни суд правде у Стразбуру ближи.
И даље сам неосуђиван у Србији и немам разлога да се кријем нити бежим од одговорности за било шта. Налазио се ја у земљи или егзилу, затвору, или на слободи, настављам да пишем и агитујем против режима.
Да ли се бојите за своју безбедност?
Они се хране нашим страхом и зато не желим да се плашим.
Човек који је претио мени и мојој породици проглашен је кривим након мукотрпног повлачења по судовима али добио је само судску опомену. И остале је полиција лоцирала али никад их нису хапсили, заправо нису хтели ни да их лоцирају али јесу јер прислушкују моје телефоне. Са друге стране хапсе се и злостављају сви они који се мало грубље изразе против режима.
Поднео сам неколико кривичних пријава које су имале исту тежину као да сам их одмах бацио у ђубре. Нико из руље која је напала Србе у Дому војске није одговарао иако имамо и снимке и фотографије које смо доставили тужилаштву.
Да ли сте били спремни на све ово?
Чим сам ушао у све ово био сам спреман на свашта. Међутим, нисам очекивао да ће режим толико ићи ђоном и да неће поштовати баш ни један сегмент цивилизованог правосуђа.
Тешко је бити Србин данас у Новом Саду, а биће све теже и теже.
Предраг Јеремић
ПРАВДА 4.10.2008