Након забране протеста у Новом Саду љубав између премијера окупиране Србије и сатрапа АП Војводине Ненада Чанка већа је него икад. Довољан је био један усплахирени позив „војвођанерског поглавника“ да премијер преко своје полиције мимо Устава и одлуке Уставног суда забрани легалан и миран протест против свог штићеника.
Ја теби војводо ти мени сердаре
Треба јасно и оторено рећи да је Чанак дебело размажено дериште Вучићеве владе. То је био и под бившим режимом. И под прошлим и под претпрошлим, и увек. Мазили су га и тетошили и Коштуница и Ђинђић. То је био и под Милошевићем.
Дан затвора није имао, ни најмању непријатност није имао чак ни под тим „страшно недемократским режимом“ Слободана Милошевића. Тог „страшног диктатора“ Слобе Милошевића коме је Чанак јавно претио да ће га вешати.
Од када се родио, Чанак је навикао да буде повлашћен у Новом Саду, још од Титовог времена када му је отац био градоначелник. Такав какав је био као мали, такав је остао до данас када је седе косе и са стотинак кила вишка. Размажен, бахат, хистеричан, опасан по околину.
Комунистички педигре „црвене буржоазије“ био је итекако важан за њега. Он је био и остао заштићен бели медвед Аутономне покрајине Војводине.
Њему је било допуштено да дивља по Новом Саду и пре „демократских промена“. Када су те „промене“ дошле Чанак је постао главни шериф коме је АП Војводина била лично ловиште, а Нови Сад прћија где му је било допуштено апсолутно све. Нови Сад и АПВ су постали његов феуд по коме лови, банчи, вози санке по пешачкој зони, отима дете од бивше жене, прети и насилнички се понаша.
Може му се да пребија по кафанама „мокру браћу“, као што је могао некажњено да шурује са нарко дилерима.
Чанков „ручни рад“, за сада доказан али не и кажњен
Познат је случај његове „заштите братанице“ када је брутално пребио (уз асистенцију телохранитеља) извесног Лешановића из Београда. Иако је прво покушао да лаже јавност, под притиском доказа морао је да призна да је ипак „улешио“ Лешановића. Бедне лажи које је изрекао пред камерама касније му нису биле атак на образ , јер тај образа ни нема. Ненад Чанак је доказани лажов, а ко лаже тај и краде. Лагао је пред камерама о сасвим безначајној кафанској тучи а камоли о важнијим стварима.
Пре неки дан је био толико јадан када је злоупотребљавао, по ко зна који пут, споменик жртвама рације. Иако су он и његова руља 2007. напали пивницу војске Србије каменицама, циглама и флашама, он се усуђује и даље да позива да се нападнути казне. Ширећи лажи чини се да је и сам постао заробљеник истих. Јер његово стање свести је такво.
Има нас који не заборављамо његове позиве да се његови усташоидни следбеници летвама обрачунају са неистомишљеницима. Има нас који не заборављају претње смрћу.
Са друге стране правосуђе и полицију његово кримогено понашање никада није занимало.
Криминал му није никад доказан, али његово дружење са нарко и осталим криминалним структурама је опште позната чињеница. Он је пре свега силеџија и насилник. Његов тренутни заштитник господар Вучић то зна и то му нимало не смета, јер се потпуно уклапа у осталу менажерију олоша који окупља око себе.
Весела браћа жалосна им мајка
Чанак је поред тога што је насилник и криминалац пре свега доказани издајник свог народа и своје државе. Али то је данас нормална појава, јер чудовишта у већини нису чудовишта.
А ко је ОН па да плива тако успешно уз баш сваки режим од 2000. и да увек буде нека власт? Како са пар процената подршке у гласачком телу(ако има и толико), увек буде нека власт. Како? Зашто? Нико се не пита, никог не интересује.
Оно што брине је отворено насилништво и огољен криминал. Ограничавао је другима слободу говора. А своју слободу говора је трошио на позиве на убиства. Чак није искључено да је у некима и учествовао.
Тешке увреде-то је оно како дебело размажена примадона Чанак схвата политичко обраћање.
Са друге стране никада нису истраживане његове пореске утаје и прање новца.
Оно за шта дефинитивно мора да одговара су:
-Тешке телесне повреде
-Учествовање у тучи
-Угрожавање сигурности.
Немамо разлога да верујемо да ће ова власт процесуирати силеџију Чанка.
Вучић не гони ни веће грешнике а и сам се бави застрашујућим криминалом.
Вучић и Чанак заслужују један другога. Сличан се сличном радује.
За издају српског народа, спремни!
Газде Чанка и Вучића су исте, антисрпски циљеви и пориви такође.
Нису само угрожавање сигурности, претње, насилничко понашање и телесне повреде, главни грехови Ненада Чанка.
Најмање десетак различитих кривичних дела је починио у 20 година и никад није одговарао.
Можда баш од владе Вучића крене крај Ненада Чанка.
Јер ако неће Вучић и његови органи да му суде, судиће српски народ обојици. Кад-тад…
Горан Давидовић, 09.октобар.2015.